В статье описываются разные приемы установления уровня знаний по русскому языку необходимых для получения национальных и международных сертификатов обучающимися. Задания, описанные в статье позволяют обучающимся определить круг недостаточно усвоенных вопросов, а своевременная и тщательная работа по устранению пробелов в знаниях учащихся – залог высоких результатов обучения.
Муаммонинг долзарблиги. Орбитал касалликларни ташхислашнинг қийинчиликлари яхши маълум. Бу эрда топилган кўплаб ўсимта, псевдотумор, яллиғланиш, қон томир, эндокрин ва бошқа касалликлар орасида бир томонлама экзофталмоснинг симптомлар мажмуаси билан намоён бўладиган интраспесифик фарқлаш айниқса қийин [Берадзе I.N., 1978; Бровкина A.F., 1993].
Кўриш органи касалликлари билан оғриган беморларнинг ўлимининг асосий сабаби ёмон кўз ичи ўсмалари бўлиб, беморларнинг 45-48 фоизи энуклеациядан кейинги дастлабки 5 йил ичида метастазлардан вафот этади [Алексеэва I.B., 1990, Бархаш S.A. 1978, Бровкина A.F. .. 1991, 1997; Кеизер R.W.. Вислвойс G.L., 1986],
Болалардаги энг кенг тарқалган малигн неоплазма ретинобластомадир. Турли муаллифларнинг фикрига кўра, унинг касаллиги 14 000 - 35 000 янги туғилган чақалоққа 1 та ҳолат. [Боброва N.F. ва Вит V.V., 1993; Бровкина A.F., 1997 йил; Провенсале J.M., ва бошқалар, 1995; Скулски М., ва бошқалар, 1997; Вебер A.L., Мафи M.F., 1992; Вилмс Г., ва бошқалар, 1989]. Катталардаги энг хавфли кўз ичи шиши, увеал меланома билан касалланган беморларнинг частотаси яқинда 1 миллион аҳолига 7-9 кишига етди [Бровкина A.F., 1997; Котслянский E.O., 1989 йил; Юшко N.A., Пескова L.I., Каленич L.A., 1989; Пейстер R.G., Аугсбургер J..I., Шиелдс J.A., 1988; Романи А.. Балдесчи Л., ст ал 1998; Ссотт I.U., 1998].
O'simtaning rivojlanish bosqichiga, o'lchamiga va topografiyasiga, shuningdek, retinoblastomalar va melanomalar uchun prognozning og'irligiga qarab davolash taktikasidagi tub farq ularning differentsial tashxisining aniqligiga bo'lgan talablarni keskin oshiradi. Shu bilan birga, ixtisoslashtirilgan oftalmologiya markazlarida murakkab klinik va instrumental tadqiqotlar qo'llanilganda ham ko'z shishi diagnostik xatolar soni 10-30% ni tashkil etishda davom etmoqda [Ternova S.K., Panfilova G.V., Rogojin V.A., 1979; Fridman F.E., Malyuta G.D., Kodzov M.V.. .1995; Qo'shiq G.X., 1991].
Офтальмологик амалиётда кенг қўлланиладиган анъанавий диагностика усуллари (офталмоскопия, гониоскопия, диафаноскопия, флüоресан ангиография, лаборатория текширувлари) кўз ва орбитанинг ҳажмли патологик шаклланишининг локализацияси, ўсиш шакли ва тарқалиши ҳақида тўлиқ маълумот олиш учун этарли эмас. Ушбу ҳолат ва жарроҳлик даволашнинг тўлиқ қониқарли натижалари беморларнинг ўлим даражасининг юқори бўлишига сабаб бўлмоқда [Муратова T.T., Нигманова N.X., Козловская G.M.. 1989., Начес A.I., 1980; Черемисин V.M., Труфанов G.E., Холин A.V., 1991]. Орбитадаги патологик жараёнларнинг ўз вақтида ёки нотўғри тан олиниши кўриш функцияларининг кескин ёмонлашишига, кўрликка қадар ва баъзи ҳолларда беморнинг ўлимига олиб келади [Южаков A.M., Травкин A.G., Киселева O.A., 1991]. Буларнинг барчаси, бир томондан, орбитал касалликларни ўз вақтида ва тўғри ташхислаш муҳимлигини, иккинчи томондан, бундай ташхиснинг қийинлигини белгилайди [Габуния R.I., Колесникова E.K., Туманов L.B., 1982].
Орбита тўғридан-тўғри текшириш ва суяк деворлари ва кўз олмаси томонидан пайпаслашдан ёпилганлиги радиодиагнознинг бошқа текшириш усулларидан устунлигини кўрсатади. Клинисенларнинг ўз арсеналида орбитал патологияни клиник рентгенологик диагностика қилишнинг турли хил усуллари мавжуд, аммо ҳозирги вақтда адабиётда уларнинг қиёсий жиҳатдан ҳал қилиш имкониятлари ва аҳамияти тўғрисидаги маълумотлар тўлиқ эмас ва тўлиқ ўрганилмаган. Ҳозиргача у ёки бу инструментал тадқиқотдан фойдаланишнинг устуворлиги, уларнинг кетма-кетлиги ва тегишли комбинацияси аниқланмаган. Бу диагностика ва адекват даволаш учун оптимал стандартлаштирилган ёндашувни танлашни қийинлаштиради [Черемисин V.M., Труфанов G.E., 1993, Вебер A.L., Сабатес N.R., 1996; Вениг V.M., Мафеэ M.F., 1998].
Шундай қилиб, кўз ва орбита ўсмалари билан оғриган беморларни ташхислаш ва даволашни такомиллаштиришга ёрдам берадиган ушбу ва бошқа масалаларни ўрганиш долзарб деб ҳисобланиши керак.
Тадқиқот мақсади. Магнит-резонанс томография имкониятларини қиёсий баҳолаш ва кўриш органининг космосни эгаллаган шаклланишларини комплекс радиация диагностикаси алгоритмларини ишлаб чиқиш. Ушбу мақсадга эришиш учун олдимизга қуйидаги вазифаларни қўйганмиз.
1. Кўриш органининг магнит-резонанс тасвирининг нормал расмини бошқа тасвирлаш усуллари билан таққослаб ўрганиш.
2. Кўз ичи неоплазмаларини аниқлаш ва баҳолашда магнит-резонанс томография, ультратовуш ва компьютер томографиясининг имкониятларини аниқланг.
3. Орбитанинг фазони эгаллаган патологик шаклланишларини дифференциал диагностика қилишда магнит-резонанс томографиянинг роли ва ўрнини бошқа радиацион тадқиқот усуллари билан солиштирганда аниқланг.
4. Кўриш органининг бўшлиқни эгаллаган шаклланишларини диагностика қилиш учун рентгенография, ультратовуш, компьютер томография ва магнит-резонанс томографиядан комплекс фойдаланиш учун кўрсатмаларни аниқланг ва алгоритмини ишлаб чиқинг.
Илмий янгилик.
Ушбу ишда биринчи марта магнит-резонансни умумлаштириш ва стандартлаштириш, кўз ва орбитанинг волуметрик патологик шаклланишининг компьютер ва ультратовуш семиотикасини умумлаштириш ва стандартлаштириш билан мураккаб клиник рентгенологик текширувнинг батафсил ва батафсил тавсифи берилган. Ўтказилган клиник ва инструментал тадқиқотлар ҳар бир қўлланилган усулларнинг диагностик қийматини ва ҳал қилиш имкониятларини аниқлашга имкон берди. Кўриш органининг бўшлиқни эгаллаган шаклланишининг ультратовуш, КТ ва МРИ белгилари паст майдонли магнит майдон ва умумий мақсадли ультратовуш аппаратидан фойдаланишни ҳисобга олган ҳолда ўрганилди, аниқланди ва тўлдирилди. Янгилик шундаки, ушбу патология билан оғриган беморларни текшириш учун стандартлаштирилган диагностика алгоритми ишлаб чиқилган бўлиб, бунинг натижасида ўсма ва кўриш органининг бошқа касалликларини операциядан олдин ташхислаш яхшиланди ва беморга умумий нурланиш дозаси камайтирилди.
хулосалар
1. МПТ орбитанинг юмшоқ тўқималарининг анатомик таркибий қисмларининг оғирлигини, оптик асаб қобиғи ва перинеурал мия омурилик суюқлиги бўшлиғи, орбитал чўққи ва чиазмал-селлар минтақасигача, шунингдек, оғирлигини ўрганиш имконини беради. мия ва юз бош суягининг қўшни тузилмаларининг ҳолатини баҳолаш. Усул орбитанинг суяк деворидаги ўзгаришларни баҳолашда чекланган.
2. МРИ ретинобластоманинг характерли белгиларини аниқлашда пастроқ (калсификация мавжудлиги). Шу билан бирга, МРИнинг сезгирлиги 66,6% ни ташкил этган бўлса, ультратовуш ва КТ учун бу кўрсаткичлар мос равишда 96,1 ва 100% ни ташкил этди. Аммо ўсимта стробулбар тарзда кўз олмасидан ташқарига тарқалганда (3-4 босқичда), МРИнинг маълумотлар таркиби сезиларли даражада ошади. Увеал меланома учун МРИнинг сезгирлиги ва ўзига хослиги 100% га этади
3. МРИ ҳам, КТ ҳам бирламчи ва иккиламчи келиб чиқадиган яхши хулқли орбитал ўсмаларни юқори даражада аниқлашга эга (мос равишда 98,1% ва 95,8%). Бироқ, МРИ афзал қилинган тадқиқот усули ҳисобланади. Кранио-орбитал шиш ёки псевдотуморга шубҳа бўлса, МРИ айниқса информациондир. Усулнинг сезгирлиги мос равишда 90,9% ва 91,6% ни ташкил қилади.
4. Баъзи ҳолларда ультратовуш диагностикани осонлаштирадиган капсулаланган ва диффуз неоплазмаларни фарқлаши мумкин. Бироқ, патологик жараён орбитанинг тепасида локализация қилинганида, ультратовушнинг диагностик қиймати пасаяди. Бундай ҳолларда МРИ дан фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.
5. Орбитанинг бирламчи ва иккиламчи хавфли ўсмаларини аниқлашда МРИ ва КТ жуда информациондир (сезувчанлик мос равишда 97,2% ва 95,4%), аммо КТ суяк деворларининг ҳолати ҳақида энг тўлиқ маълумот беради. Жараён интракраниал тарзда тарқалганда, МРИ қиймати, айниқса, контрастни кучайтиришдан фойдаланиш билан сезиларли даражада ошади.
6. Ультратовуш, КТ ва МРИ ёрдамида беморларни кенг қамровли клиник ва рентгенологик текшириш учун ишлаб чиқилган алгоритм кўз ва орбитанинг волуметрик патологик шаклланишини ташхислашда энг самарали бўлиб, беморга умумий нурланиш дозасини ва диагностика даврини камайтиришга имкон беради. адекват минимум, тадқиқот усулларининг такрорланишини истисно қилиш ва ҳар бир аниқ ҳолатда энг информативини танлаш, бу ўз навбатида тегишли даволаш тактикасини ишлаб чиқиш ва беморнинг ногиронлик даражасини пасайтириш имконини беради.
Jаҳон илмий адабиётида хуфёна иқтисодиётнинг вужудга келиши ва ривожланишининг асосий сабаблари сифатида қуйидагилар кўрсатилади: катта солиқ юки, ташкилий-иқтисодий фаолиятни ортиқча расмий тус олганлиги ва иқтисодиётдаги умумий оборотда давлатнинг улуши катта эканлиги. Хуфёна иқтисодиётни шаклланиши ва ўсишида асосий омилла бўлиб мамлакат иқтисодиётидаги таркибий ва иқтисодий инқирозни вужудга келиши ва ривож топиши, давлатни иқтисодиётга сезиларли таъсир кўрсатиши, рақобат курашини чуқурлашуви ва жадаллашуви хизмат қилади. Натижада, хуфёна иқтисодиётнинг типик белгилари сифатида қуйидагиларни ажратиб кўрсатиш мумкин: иқтисодий фаолият субъектларини солиқлардан қочиши, яширин ишсизликнинг мавжудлиги, коррупциянинг сезиларли даражаси, бартер савдосини мавжудлиги, миллий капитални хорижга оқими, “иккита” бухгалтерия тизимининг мавжудлиги. Шундай қилиб, охирги ўн йилликдаги статистика ва иқтисодий кўрсаткичларнинг намоён этишича, микро-, мезо- ва макробозорлардаги хуфёна фаолият мамлакат ва ҳудуднинг иқтисодий хавфсизлигига хавф туғдиради, мавжуд ижтимоий-иқтисодий тизимни бузиб юборади.
В статье представлен содержательный компонент учебных программ повышения квалификации в области цифровизации образования, разработанный с целью формирования профессиональных компетенций преподавателей естественнонаучных и социогуманитарных дисциплин.
Ушбу мақолада вертебробазилляр етишмовчиликли билан оғриган беморларда бўйиннинг дуплерли сканерлаш текшируви пайтида мия томирлари (артериал ва веноз) гемодинамикасининг ҳолати, мия томирларининг транскраниал допплер ультратовуш текшируви натижалари бўйича олиб борилган тадқиқотларимиз натижалари келтирилган. Веноз энцефалопатияси билан оғриган беморларга хос бўлган веноз қон айланишини ўрганиш натижасида ички бўйин (уйқу) венаси диаметрининг ошиши, қон оқими тезлиги ошиши ва Розентал базал венаси пульсация индексациясининг пасайиши, ЛСК (қон оқимининг чизиқли тезлиги) ошиши ва вертебрал (умуртқа поғонаси) веналари диаметри катталашиши хослиги аниқланди
В статье исследуется проблема формирования и развития информационно-коммуникативных компетенций будущего учителя в условиях цифровой трансформации образовательного процесса. Актуальность исследования обусловлена задачами цифровизации образования и направленностью на развитие всех видов цифровой деятельности педагога.
Maqolada talabalar sinfidagi amaliy darsdan olingan materiallar keltirilgan. Mualliflar D. Dontsovaning “Bu achchiq shirin qasos” kinoyaviy detektiv hikoyasidan misollar yordamida o‘zgartirilgan fe’l frazeologik birliklarini tahlil qilish bo‘yicha ishlarni olib borishda subyektiv sub’ektiv muhit qanday yaratilganligini ko‘rsatib beradilar. Talabalarning rus tilini o'rganishga bo'lgan qiziqishini oshirishda interfaol o'qitish modelidan foydalanish natijasi va tadqiqot faoliyati.
COVID-19 bilan kasallangan bemorlarda shifokorlarga shubhali holatlarni aniqlashda yordam beradigan ma'lum stomatologik simptomlar uchrashi qayd etilmoqda. Bularga og'iz bo’shlig’idagi turli pufakli toshmalar, eritematik dog’lar va o'tkir parotit kiradi. COVID-19 bilan kasallangan bemorlarda tish patologiyasining tarqalishi, ushbu guruhdagi bemorlarda og'iz bo'shlig'ini tekshirish bo'yicha hujjatlar yo'qligi sababli to’liq baholanmagan va kasallikning yangiligi, bemorlarning izolyatsiyada bo’lishi va COVID -19 ning boshqa ko'rinishlarining mavjudligi tufayli stomatologik belgilari etarli darajada yoritilmagan,. Agar COVID-19 ga gumon qilinsa, og'iz bo’shlig’i tekshiruvini to'liq o'tkazish kerak, chunki og’iz bo’shlig’idagi o’zgarishlar COVID-19 ning birinchi alomatlari bo'lishi mumkin. Shu sababli stomatolog shifokorlar COVID 19 ning barcha mumkin bo'lgan ko'rinishlari bilan tanishishlari lozim.
Maqolada til va madaniyat o'rtasidagi munosabatni hisobga olgan holda sifat sifatlarini taqqoslash darajalarini o'rganishga yangi yondashuv bo'yicha materiallar keltirilgan.
Mualliflar amaliy mashg‘ulotni o‘tkazish bo‘yicha o‘z tajribalari bilan o‘rtoqlashadilar, unda grammatik material S. Yesenin she’rlarida shoir dunyoqarashi va uning dunyoning lingvistik rasmini aks ettiruvchi sifat sifatlarining qiyoslash darajalaridan foydalanish asosida ko‘rib chiqildi.
Мақола Япониянинг демографик муаммолари ҳақида. Демографик ва ижтимоий хавфсизлик тадқиқотлари миллий институти томонидан ҳар беш йилда бир марта ўтказиладиган бўлғуси популяциянинг ҳисоб-китобларига кўра, аҳолини рўйхатга олиш натижаларига асосан 2010 йилда Япониянинг умумий аҳолиси энг юқори чўққига кўтарилиб, 128 миллионга етди ва 2040 йилда камайишни бошлайди. Бу йилга бориб 107 миллион 280 минг кишини ташкил қилади. Ер, инфратузилма, транспорт ва туризм вазирлигининг ҳисоб-китобларига кўра, 2050 йилда аҳоли сони юз миллиондан пастга тушиб, 97 миллион кишига камаяди. Аҳолининг қисқариши жамият ривожланишига турли нуқтаи назардан таҳдид солади. Меҳнатга лаёқатли ёшдаги аҳолининг камайиши (15 ёшдан 64 ёшгача) туфайли яширин ўсиш имкониятлари йўқолади ва ЯИМ пасаяди. Ижтимоий таъминот тизимини, хусусан пенсия тизимини қўллаб-қувватлаш қийинлашади. Турмуш даражаси пасайиши хавфи юзага келади. Муаллиф Япониянинг демографик ривожланишидаги ўзига хос тенденцияларни аҳолининг тез қариши, туғилишнинг пасайиши, шунингдек, ушбу жараёнларнинг ишчи кучининг миқдорий ва сифат хусусиятларига таъсири ва уни тўлдиришнинг мумкин бўлган усулларини кўриб чиқади. Мақолада кўриб чиқилган муаммоларни таҳлил қилишда Япония дуч келган демографик инқироз, шубҳасиз, иқтисодий ривожланишга сезиларли даражада салбий таъсир кўрсатиши мумкин, деган хулосага келади, аммо мамлакатнинг ҳукмрон доиралари миллатни ҳаракатга келтириши ва демографик силжишлар таъсирини юмшатишга эришиши мумкин.
As an Uzbek lawyer practicing international arbitration in Switzerland, I have been closely monitoring the recent developments in Switzerland’s arbitration landscape. Today, I am delighted to share my observations and insights on these changes with you.
The 2021 has been a turning point for the Swiss arbitration community because of two major developments: the revised Swiss arbitration law entered into force in January 2021 and the revised Swiss Rules of arbitration entered into force in June 2021.